Categorized | Manuskript

Duško Trifunović

Posted on 30 March 2012 by heroji

Deo iz rukopisne knjige Duška Trifunovića (1933-2006), koja je po smrti pesnikovoj pronađena u njegovoj radnoj sobi, prekucana na pisaćoj mašini, s naslovom Dogodilo se na današnji dan. Rukopis još nije objavljen. Iza Trifunovića ostalo je nekoliko svezaka, notesa i blokova ispisanih njegovom rukom. Voljom pesnikove porodice, sačuvanom rukopisnom zaostavštinom raspolaže Pero Zubac.

Ja gledam kako izranja
Atlantida
i talas plavi
Evropu
a ti si zvezda u Kumovoj slami
i ne brinu te
zemaljske
pošasti
Ti si na sigurnom
i ja mirno mogu da posmatram
kako izranja Atlantida
i talas plavi
Evropu

Jablan ovaj dočekao da u njega pukne grom
pa da se proslavi
i odvoji svoje biće
od tromih topola

Toliko odvojen
dok se vraćam
da se ni bat mojih koraka ne čuje

A ti sviraš tražiš vraga
pucaju ti gudala
zato što se moja draga
za drugoga udala

Prava starost započinje
kad osetiš
da ti se smuči
pri pomisli
da bi morao opet biti mlad
Šteta što velike tajne ljubavi
istrunu u nama
Na glavna herojska vrata
uletiš kao soko
a na druga te izbace
kao kokoš

Sneg zasipa svaku stazu i krovove
čujem samo kako mačak arlauče
ljubav koja me je mimoišla
od njega će mlađi moći
da nauče
a od mene
ako pustim sneg da pada
osvanuće samo prizor
koji zgrozi nadničare
kad se nađu
u toj pozi
pa sve drugo zanemare

Ti objavi tu verziju
događaja
tu viziju
predskazanje
pa ako se što dogodi
bićeš prvi koji je za zlo znao
a ako se ne dogodi
svi će biti na dobitku
možda bi ti bilo milo
da se čudo dogodilo
ovako si samo prorok ljut
koji nije pogodio
a nije ti prvi put.

Ovo je čas kad pišem
svoju najlepšu pesmu
taj tužni LAR PUR LAR
Pisanje pesama o pisanju pesama
dosada sam uvek uspevao
da izbegnem taj obrazac
Ali ko bi se drugi setio
da je ovo bio žar čas

O kad bi ti znao za koga pišem
tu pesmu
rekao bi da to nije vredno truda
Ali kako bi onda napisao
svoju najdražu pesmu
misleći na nju
a da je ne povredim
mišlju i besmislicama
dok ona negde mirno spava

Pušteni s lanca
hedonisti
izabrali
cilj i sredstvo
gaze tako
krenuli su na ophodnju
izveli su vraške čaške
na ophodnju
podvezane aj pojasom
nevinosti
traže vraga noću danju
zaostati u razvoju
živeti u nespokoju
i mreti u blagostanju

Ništa ne smrdi tako tupo
kao ono što je nekad mirisalo
nikad nije tako glupo
to do čega mi je stalo
Ja sam sve te divne žene
posmatrao
sa balkona
kao Leopardi
zato je moja čežnja jača
makar za par milijardi

***

I onda je Lord otišao u Njujork i rekao da su naši ljudi niko i ništa zato što mu nisu dozvolili da on bude neko i nešto – na njihov račun.

***

Onaj ko se bavi čudima

manje čovek među ljudima.

***

Već jest , a još nije.

***

Predajem vlast svome nasledniku.

Ne zato što sam loše vladao nego zato što će on to bolje činiti.

***

 

U moje vreme svetom su vladali neki ružni ljudi. Video sam njihove slike i hvalio se kako sam lep.

***

Ja nemam potrebe

ja nemam potrebe

ni da budem živ

To se meni dešava

Tim neko drugi upravlja

To nije moja potreba

nego sam potreban

onimа koji nemaju

druga posla.

***

 

Zapis o Krleži i Andriću

1961.

Miki Đurašević fotograf pita me za Andrića i Krležu – ko su ona dvojica – i slika ih. Mi smo na Trebeviću, Kongres pisaca u Sarajevu. Ja sam zadužen da pazim na teleskop kroz koji pisci gledaju SA. Andrić Krleži namešta pogled na Bistrik, gde je stanovala njegova majka Katarina.

Krleža gleda. Kad ih je Miki slikao sunce je bilo nisko pa je Krležina senka padala na Andrića. Miki to slika kako Andrić drži ruku nad očima. Za par dana Andrić dobije Nobelovu nagradu. Miki odreže Krležu i Andrića sa rukom nad očima šalje u svet. Tekst ispod slike: Pogled na Trebeviću prema Stokholmu.

Tako je slika obišla svet – Andrić, a na njegovim grudima jasna senka Krležina.

Mi nismo hteli da to komentarišemo jer smo znali da je Država prevodila i podržavala Krležu na NAGRADU a o Andriću nije bilo ni reči.

4 Comments For This Post

  1. Karlo Says:

    Ova završna slika sa Andrićem i Krležom je veoma simbolična…naročito danas. Hrvatska tada nije dobila Nobela za književnost. Dobio ga je čovek koji se deklarisao kao srpski pisac. Tu se hrvatska kulturna politika dosetila, te je Andrića posle smrti uporno prepisivala u hrvatske književnike…
    i eto im nagrade.
    Trifunović je bio šeret nad šeretima.

  2. Milan Says:

    Fantastično bitna rubrika… Sjajno! Ko su “Kulturni heroji”?

  3. Pink Frojd Says:

    Slažem se… Veoma vredna rubrika

  4. Kapetan Ahab Says:

    Otkriće… Pokriće… Otkrovenje…
    Da li je moguće da je Duško Trifunović, autor pogolemog opusa u srpskom pesništvu, JOŠ NEŠTO ostavio iza sebe?
    Čitajući ovaj tekst dok Beloga kita još na vidiku nema, primećujem da je priređivač napisa uspeo da UHVATI pesničku i intimnu sudbinu autora Tajne veze…

    Dok je pisao benigne tekstove tipa “milicija trenira strogoću” nisam mu previše verovao, kasnije se i on pre svih nas uozbiljio i skicirao istorijske tokove iako mu to nije bila prvobitna namera…

    Sve pohvale za uvrštavanje ovog teksta o jednom izuzetnom daru…

    Tvorac nezaboravne poeme Mostarske kiše, u tom gradu, kako vidimo nije sretao samo JEDNU SVETLANU, već i barda pesničkog…

Ostavi komentar