Zlata Nešić, rođena 1956. godine u Melencima, autor je deset pesničkih knjiga. U srpskoj novijoj poetici, ostaće upamćena kao pesnik čije metafore kriju obilje simbola. Leta 2012. godine, preselila je svoj pesnički duh na neke druge obale, ostavivši za sobom dobru reč, kao trag. Njene poslednje pesme sačuvala je Svetlana Fucić.

 

 

U ZIMSKI DAN

 

crno golo drvo u belini snega

napustili ga listovi

ptice

pesma

 

pogrbljena crna starica

u belini snega

napustila su je deca

unuci

priče

 

pod udarcima severca

zastenje muklo drvo

starica zaječi

mraz

 

praskavo puca grana

u belini snega

kao kost beli se rana

bezglasno starici puče usna

na usni crvena rana

 

u borama drveta led

i san proleća

u borama starice led

i san ljubavi

 

šta prigrliti na rastanku

pita se starica

to isto

pita se i drvo.

 

 

***

TI  - 1 (POSVEĆENO SVETLANI)

 

krevet

pored puna pepeljara

u čaši crnog vina talog

pogužvana posteljina

teget boje

novine prsten omot od bombone

mrtva priroda

uokvirena mojim okom

 

otišao si iz slike odavno

vratićeš se

samo si skoknuo

po cigarete

čekam

 

na ramu slike vreme žuti

moje oko suza muti

slika magleno treperi

seni

postelja

pepeljara

 

vene vreme

mrtva priroda

na srcu mrtvo breme.

 

****

TI -2

 

plačeš

ne tešim te

sedim u kutu

ćutim

zurim u okna

biće oluje

ti nemo vrištiš

ja u kutu nepokretna

ćutim

iza okna

pljušti grmi seva

ti jecaš

ja u kutu ćutim

iza okna sviće

ti umorna

zaspala

u snu osmehnuta

ja u kutu

dan u oknu

buđenje u tvom oku

kažeš hvala

odlaziš

ja i dalje nepokretna

u ćošku

u oknu veče

ja u kutu ćutim

ćutanje peče.

 

*****

GUŠI ME

 

otvori prozor

guši me

vazduh u sobi

zidovi

regali komode stolovi

slike lampe fotografije

ramovi

guši tavanica i pod

otvori šire

skroz

vazduha daj

mraka zvezdi

mesečevog mutnog sjaja pusti

otvori prozor

neka se izjednači

unutra i spolja

neka izleti moja

i uđe

sveg postojećeg zakon i volja

neka struji

neka teče

 

zastoj u duši me guši.

 

*****

PREĆUTNO

 

u grudima treperi

lahor ili leptir

ne

ton srce moje pokušava da poleti

stiže do grla

čekam

tiho se vraća u gnezdo

zahvalno polažem dlan

na krhke grane rebara

ćutimo

razneženo ga milujem

sve si uradio za mene

pevušio

ponekad bivao bubanj

ponekad reka

sada po prvi put

zbog sebe drhtiš

strah

ostarilo se

i moja ruka drhti

ostareh i ja

 

zaslužio si

da te pustim

ćutiš

ćutim i ja

mislim

imamo neka nedovršena posla

potvrdno kucaš

izdržaćemo koliko treba

potom smo slobodni

i ti

i ja.

 

*****

BEZ NASLOVA

 

šta radiš dušo? pitaš

 

opraštam se sa dušom svojom

pletem venac od suvog lišća

svenulog cveća

za moju glavu

pepeljastu

 

opraštam se sa srcem

meseći kišu i glinu

vajam svoje srce

moje je u prah

smrvljeno

 

šta radiš dušo? pitaš

 

posmatram mrtvaca u ogledalu

sve više bledi

sa životom nestaje

bol

nada

samrtno beznađe

 

smeši se već

smešim se i ja

biće da sanja nešto lepo

biće da

i sa one strane

postoji osmeh.

Related posts: