Milan Andrijević

Milan Andrijević rodio se 1980. godine u Zemunu. Rastao je uz muziku, svirao je violinu i gitaru i većinu svojih pesama je pevao. Mladalačke radove potpisivao je kao Stefan Nebraski i April O Nill. Želeo je da udari stazom Bukovskog, Toma Vejtsa i Ginzberga. Rukopis Nešto kao blues sam je pripremio za štampu, ali ga nije video u koricama. Objavljen je po mladićevoj smrti, trudom njegovih roditelja Slobodana i Ljubice.

Mladi pesnik i student II godine Pravnog fakulteta, poginuo je 2001. godine u jednoj diskoteci u Skadarliji. Policijski izveštaj glasio je – nesrećan slučaj.

 

Gimnazijska razmišljanja

 

Umetnost je čovekov fenomen da može da iskaže osećanje, misao i sliku u njemu putem zvuka, linije, boje i oblika i da produkt sadrži to što je čovek osećao, mislio i video u samom svom postojanju.

 

Vreme je merilo prolaznosti stvari i samo po sebi ne postoji nigde sem u čovekovom poimanju prolaznosti, koja je očigledna.

 

Život jednog čoveka je njegovo sećanje i sećanje ljudi oko njega, kao i njegovi produkti trajne prirode, koji svedoče o njegovom postojanju jedno vreme. Nema prošlosti niti budućnosti, već samo trenutak življenja u kome čovek stvara sećanja i stvari.

 

Sve je sastavljeno od sfera, sve pulsira ili ide u krug.

 

Kraj čovekovog uma – beskonačno u plusu, beskonačno u minusu.

 

Nije čovek ono što misli, već ono što čini.

 

Lepota je sama po sebi čulna i grešna.

 

Slab je onaj što traži, a slabo je i ono što se od njega traži.

Svako uvek na kraju ostane sam.

 

Čovek dobija kad daje.

 

Prijateljstvo se ne bira, ono biva kao ljubav.

 

Razgovor je spona među ljudima, možda i jedina.

 

Čovek je proklet i žali za onim putevima kojima nije pošao.

 

Poučite me mrtvi, kako se može umreti bez straha, ili bar bez užasa, jer smrt je besmisao, kao i život.