Saša Radonjić
KRATKA PRIČA O IDENTITETU
Pre par dana sretoh nakon dužeg vremena prijatelja koji je u međuvremenu došao na čelo jedne veoma ugledne i značajne institucije. Tokom više no srdačnog razgovora, on mi izrazi svoje žaljenje što nije odgledao predstavu TRI UKRADENA ROMANA, a ja mu obećah da ću mu u najskorije vreme dostaviti DVD sa snimkom predstave. Juče krenem da obećanje ispunim, i kad sam već bio nadomak institucije, stanem pred jedan izlog i shvatim da sam sasvim neprikladno obučen za ovakvu priliku, odnosno da izgledam… pa, recimo kao kurir Narodnog pozorišta Kikinda, a ne autor njihove predstave. Kasno je već da se vratim i preodenem, a blam mi da baš ovako nehajan uđem u zdanje tako važne institucije. A, onda otresito prekratih sve nedoumice, podsetivši se da sam ipak pisac sa tri decenije rada iza sebe – već vremešni gospodin sede brade i odlučnim korakom uđoh u zgradu, te se još odlučnijim glasom predstavih na portirnici: „Dobar dan, ja sam kurir iz NARODNOG POZORIŠTA KIKINDA, imam jednu pošiljku za gospodina S.“
