Dok šibaju vetrovi…

Posted on 14 November 2015 by heroji

Aleksandar Radović

Dok šibaju vetrovi…

Magris, Klaudio. Dunav. Beograd: Arhipelag, 2014.

 

Imao je Klaudio Magris prethodnika “na poslovima” ispitivanja Dunava. U neimenovanom delu o ovoj reci iz 1684. godine, Zigmund fon Birgen (kojeg Magris navodi kao člana “Vrsnog Pastoralnog Reda Pegnica”), barokni je pesnik među korice  upisao “obale, oblasti, drevna i nova imena gradova na reci, od izvora do ušća”[1] vodenog toka od Donaušingena do Suline. Opisano je putovanje Dunavom, drugoj po dužini (iza Volge) ali po značaju prvoj evropskoj reci koju kulturni istoričar Dejan Medaković imenuje kao “rekom jedinstva Evrope”[2]. Sa svoje strane, autor Nagađanja o sablji  knjigom od 386 strana sabira i komentariše dostupne izvore dunavske koje su pružili poeta istraživači: poeta Birgen u pomenutom delu sve do trotomnice inženjera Ernsta Neveklovskog Brodarenje i splavarenje na gornjem Dunavu (1952-1964).

Dunav Klaudija Magrisa, prednji korični list

Jedna od svetih reka (Jang, Nil…) dobila je najlepšu posvetu u vidu esejističkih zapisa o mestima kroz koje protiče i državama na čiju je sudbinu tokom vekova uticao. Najviše prostora u Dunavu  posvećeno je kulturnim pregnućima i političkim nesuglasicama među narodima Habzburške monarhije jer tok reke jeste kulturni i politički prostor Srednje Evrope. Na putovanje gornjim i donjim Dunavom (sa fluidnim granicama…) čitaoce pozivaju Điđi i Amedeo, Marija Đudita i Madalena, piščevi alteregoi koji mu pomažu da lakše i preziciznije opiše složene fortifikacione sisteme, katedrale i crkve od kule Belog Konja u bavarskom mestu Lauingen, preko Petrovaradinske tvrđave (“nadvija se svojim austrijskim i otomanskim sećanjima nad Dunavom[3]…) do tvrđave Solsovije koja se nalazi “veoma blizu” delte Dunava.

Reka kojoj su posvećeni valceri (Na lepom plavom Dunavu), pesme (Dunave moje more srpskih pevača narodne i zabavne muzike), bezbrojna književna dela (stihovani Veliki gospodin Dunav Vaska Pope o kojem pohvalno piše Klaudio Magris) zaokupljao je pažnju Argonauta, spominje se u Pesmi o Niberluzima, njime su plovili anonimni šajkaši ali i carica Marija Terezija.  Kako primećuje tvorac Ephemerisa, “Dunav se pretvorio u kralja svih evropskih reka u žilu kucavicu evropskog krvotoka, a tu svoju ulogu sačuvaće vekovima”.[4] U mnogim mestima koja kroz rečni tok protiču započeli su ratovi za evropsko nasleđe, ali su i potpisivana primirja (okrugli sto koji simboliše ravnopravnost strana u sukobu formiran je 1699. godine u Sremskim Karlovcima u kojem je sklopljeno primirje između Turske i Austrije). Na dunavskim obalama od Ulma i Beograda do rumunske luke Kostanca vojevalo se za teritorije (pomenuti viševekovni sukob “Krsta i Polumeseca”) i prelazilo na drugu stranu reke, iz države u državu (jedna od novih državnih granica je ona rečna na mostu između varoši Bačke Palanke u Srbiji i Iloka u Hrvatskoj).

Dodatnoj aktuelnosti knjige Dunav Klaudija Magrisa doprinele su promene na srednjoevropskim prostorima  krajem osamdesetih godina XX veka započete rušenjem Berlinskog zida. Magris je prvo izdanje knjige jednostavnog naslova i bezbrojnih “rukavaca” objavio 1986. godine, baš u osvit društvenih promena koje su zahvatile i prostore na kojima je izdanje već treći put štampano (u Zagrebu (1988), u Beogradu (2007; 2014). Nekadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je takođe jedna od zemalja “dunavskog sliva”, a danas su to zemlje njene naslednice (Hrvatska, Srbija…).

Plovidba Dunavom je vrhunski izazov za svakoga ko se odvažio za put ovom rekom, slažu se gotovo svi istraživači hidroloških, biodiverzitetskih, kulturoloških i društvenih fenomena koje Dunav formira i sa sobom u Crno more nosi.

Jugoslovenska rok atrakcija već decenijama peva “Dunavom šibaju vetrovi…”

 


[1] Magris, Dunav, str. 29

[2] Medaković, Dejan. Dunav reka jedinstva Evrope. Novi Sad: Prometej, 2001.

[3] Magris, Dunav, str. 303

[4] Medaković, Dejan. Dunav reka jedinstva Evrope. Novi Sad: Prometej, 2001, str. 18-20.

Related posts:

Lazurna poetika Miloša Zubca
Otkrivanje prostora poezije
Knjiga o slavnom arhitekti

4 Comments For This Post

  1. Opsenar Says:

    U ovom ludom svetu jedna od retkih stvari koja me opušta je odlazak na dunavske obale…

  2. Crnogorac Says:

    Lijep prikaz. Beše li ono Fison (Dunav) prva rajska reka?

  3. singe 021 Says:

    Kada je čuveni Le Korbizje, predstavnik takozvanog Internacionalnog stila u arhitekturi i jedan od projektanata zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku, posetio jugoslovensku prestonicu, delegacija koja ga je dovela do čuvenog vidikovca na Kalemegdanu, gde se Sava uliva u Dunav i pruža pogled na panoramu grada, očekivala je odgovor šta najslavniji arhitekta na svetu misli o Beogradu. Le Korbizije je ne želeći da uskrati znatiželju ljubaznih domaćina tada odgovorio “da je Beograd najružniji grad na najlepšem mestu na svetu”.

    U svojoj čuvenoj “Autobiografiji o drugima”, Mihiz komentariše da su Srbi pomalo hidrofobski narod, objašnjavajući da je većina naših gradova svojim rekama okrenula leđa. Ovoj konstataciji on dodaje kako nije pročitao nijedan od bedekera Beograda ili čuo nekog koji nije izrekao besmislicu – “da prestonica leži na ušću dveju reka”, duhovito obrazlažući da se samo jedna (Save) uliva u drugu (Dunav).

  4. Opsenar Says:

    DA znate da je na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, među milion knjiga, prisutna bila i publikacija o Adi Ciganliji, “beogradskom moru”…

Ostavi komentar