Miloš Zubac
Susret sa životom
Mile Ninkov (1951 – 2014)
Zagledan u nova sazvežđa Mileta Ninkova, prisećam se jedne portugalske pesme koju je u lisabonskim tavernama izvodila Argentina Santos. Žena silnog glasa dirljivo je ispovedala skupo plaćeni nauk o ljudskoj prolaznosti. Stihovi pesme govorili su o tome kako se smejemo i plačemo, plačemo i smejemo se, uvek iznova. Kako mislimo da vreme promiče, dok mi u njemu trajemo. Na koncu, kako razumemo da vreme zapravo stoji, a da smo mi oni koji prolaze. Proleće se uvek vrati, ali nevinost nikada – pevala je sinjora koja je starila onako kako stare katedrale.
Namernik koji pogleda u sazvežđa Mileta Ninkova rano će se suočiti sa spoznajom netrajnosti. Pesnikova pomirenost s večnim ponavljanjem istog, na trenutak će se ukazati u vidu otmene boemske rezignacije, da bi se ustalila u strogom upozorenju koje ima ishodište u staroj pouci o deblu i trunu u oku. Bude li ovde zadržao pogled, namernik će među treperavim lirskim zvezdama uočiti kako se jezička energija, jednom formirana u Očenaš, menja i preoblikuje. Izmenjeni obraz hrišćanske molitve, dakako, neće biti proizvoljan, pa će tu pesnikovu zvezdu on dugo i pažljivo posmatrati. Bude li i dalje mogao da gleda, namernik će doživeti viziju dalekog slanog jezera, a potom će među zvezdama spaziti svetlucav lik Ninkovljevog preteče Miroslava Antića. Osetiće namah strepnju i naučiće da je prevlada. Svako novo suočavanje s prolaznošću biće lakše, jer će primetiti da zvezde postojano isijavaju šifru Trajanja. Ostane li budan do kraja, možda će shvatiti da je od početka zaneto posmatrao – sebe.
Ovlaš iscrtanu mapu pesnikovih sazvežđa prilažem ovde kao neko ko je među prvima mogao da ih vidi. Svaki budući čitalac zacelo će načiniti drugačiji crtež, a ipak će svi oni manifestovati Jedno, bez početka i kraja.
U pesničkom poslu, Mile Ninkov je ciljano učio od odabranih. Svog starijeg lirskog brata pomenuo je u pređašnjoj knjizi, a ličnog pesničkog krstitelja otkrio je u ovoj. Antićevo prisustvo među zvezdama nije odraz naivne lirske posvete. Znatno veća vrednost je posredi. Ninkovljev talenat da sebe i određene prirodne sisteme, prema potrebi, dovede u istu frekventnu ravan, svedoči o tome koliko je negdašnji mokrinski bard uistinu živ. Poneko zna da morfološke rezonance unutar pojedinih energetskih polja deluju nesputano kroz vreme i prostor. Svaki entitet u svemiru ima svoju jedinstvenu frekvenciju, a Svetlost odlično pamti. To su zakoni koje Ninkov poznaje bolje od drugih. Razumevanje jezika Svetlosti omogućilo mu je da ličnu frekvenciju uskladi s kanalima svojih savremenika. Neki od njih, naizgled, nisu u fizičkoj ravni već hiljadama godina. Istina je, međutim, da su i te kako prisutni i da se od njih može učiti u sadašnjem trenutku. Njihove koordinate često se poklapaju s formacijom pesnikovih zvezda.
Neko će se možda naći zbunjen kada Ninkovljeve objektivne, hirurški precizne uvide, u kojima se on ponegde hladno odmiče od poezije, saobrazi delikatnoj toplini njegovih ljuvenih stihova. Nesumnjivo je da se u tom prividnom dvojstvu očituje pesnikova ljudskost i ovozemaljski teret koji nosi. Meru svoje nesvakidašnje darovitosti i istinske osetljivosti, Ninkov je uvek morao pošteno da plaća. U cenu je bilo uračunato i to što su ga ljudi često površno razumevali, očekujući da se on obavezno uklopi u ram koji su mu sami namenili. Zato bi moj prijatelj rado potpisao poznatu Antićevu opasku da se o njemu najbolje staraju oni koji ga ostave na miru.
Kao što veli divna portugalska pesma, svi se ionako u krug smejemo i plačemo, verujući da varamo vreme. Biće tako sve dok se i poslednjem od nas ne dogodi ono što je Mile Ninkov za sebe odavno odmerio. Susret sa životom.
Pogovor knjizi pesama Mileta Ninkova, Sazvežđa (Mediainvent, Novi Sad, 2010)
April 29th, 2014 at 06:54
Prelep tekst o pesniku za koga nisam do sada čula niti išta znala o njemu. Za mene, ovo je veoma vredno iskustvo čitanja.
April 29th, 2014 at 11:13
Odlaze čestiti ljudi. Gospodin Mile Ninkov je, koliko sam čuo, bio mnogo više od pesnika. Bio je jedan od Učitelja naših dana…
April 29th, 2014 at 15:26
Na vest o smrti pesnika, kako i svakog čoveka koji je ovim svodom hodio, mogu da kažem samo “neka mu je večna slava i hvala”…
Uz velike napore i otpore pristupam čitanju poezije, ali po svemu sudeći, a i na osnovu ovog teksta Miloša Zupca, vredelo bi uzeti “Sazvežđa” u ruke i čitati, čitati…
April 29th, 2014 at 16:47
Portret je divan. Ima zaista nečeg antićevskog, čak i u liku, a kamoli u poeziji, kao što ovde lepo piše Zubac.
April 29th, 2014 at 18:33
slava mu, i hvala za vanvremenost njegovih reči i dela.
April 29th, 2014 at 21:29
LJUBAV
Od kad obitavaš u mojem delu beskonačnosti
sve su lepote pognutih glava.
Od kad nosim te na dlanu,
zahvalan sam Tvorcu
i molim se
da ti nikad
ne dodeli
neku drugu udaljenu zvezdu.
Mile Ninkov
April 30th, 2014 at 06:46
MEĐU ZVEZDAMA
Tamo,
među zvezde,
gde je sada Mika
Antić,
svi ćemo stići
sigurno.
Bio je hrabriji od nas
pa se pre nas,
na vreme,
oslobodio okova vezanosti
i uslovljenosti.
Mika završi umiranje,
mi ostasmo
još da umiremo.
Mile Ninkov
April 30th, 2014 at 13:42
Nedostajaće nam….dok se ne sretnemo ponovo. Velik čovek i pesnik.
April 30th, 2014 at 17:41
“…Sve mi je energije Univerzuma
od Postanja pa do ove noći
darivala,
samo mi jedno nije kazala
da je
u radosti
izlaz iz ovog Lavirinta
odavno zazidala.”
MN
May 3rd, 2014 at 15:35
O ideji
Nećeš se usrećiti
time što slepo slediš ideju.
Ideja ne sadrži Sve,
Sve sadrži ideju.
Mile Ninkov
May 4th, 2014 at 10:41
“Милоше, брате,
једноставно: нисам досегао да могу да дам коментар, након што си ме задивио трудом и талентом који си уложио на формирању могућег завршног облика мојих Сазвежђа. Само осећам милину у себи.
Поговор који си написао срастао је са стиховима и обавезно треба да буде у књизи.”
Миле Нинков
May 4th, 2014 at 18:05
…Добар човек зна да је слабост тела расковник тешких
двери.
Зато чека, јер није писано када ће његово дело доћи у
дан:
ако то не буде у жељено време, он се мирно одиља са
сунцем…
(Прозаиде, VII, 2007)
May 5th, 2014 at 18:06
Cudesno je kada dva pesnika razgovaraju, cini se kao da se ovo nase sazvezdje smanjilo u lopticu koju njih dvojica sa lakocom dodaju jedan drugom, a mi uzivamo.
July 21st, 2014 at 23:54
Hvala Mu
i bez obzira na njegovo fizicko nepostojanje, biserno jasne reci i tople poruke u pesmama ostaju da greju i podsecaju (kao budilnik) duse ka onom istinski vrednom…