Sećanje na Ignjata Joba
Siniša I. Kovačević
OSAM DECENIJA OD SMRTI DUBROVAČKOG I
JUGOSLOVENSKOG SLIKARA
Ove godine navršava se osam decenija od smrti čuvenog dubrovačkog i jugoslovenskog slikara Ignjata Joba (Dubrovnik, 1895 – Zagreb, 1936). Tim povodom u zagrebačkoj Galeriji Klovićevi dvori priređena je retrospektivna izložba “Ignjat Job – vatra Mediterana”,...Pročitaj više »
Humanitarna izložba ciklusa „Sazvežđa“ Tamare Kusovac
Sazvežđa,, humanitarna izložba slika Tamare Kusovac, biće otvorena 10. oktobra u Galeriji Singidunum, u ulici Kneza Mihaila 40 u 19 časova.
Deo prihoda od prodaje slika namenjen je kampanji dobrotvorne organizacije “BELhospice,, za izgradnju prvog palijativnog stacionara za terminalne bolesnike.
Postoji i mogućnost izrade printa po originalu slike, u dimenzijama...Pročitaj više »
Slikarka Leposava-Bela St. Pavlović
Siniša I. Kovačević
Slikarka Leposava-Bela St. Pavlović
U okviru edicije “Žene u srpskoj umetnosti” objavljena je deseta po redu knjiga o još jednoj značajnoj umetnici, slikarki Leposavi-Beli St. Pavlović (“Topy”, Beograd). Autor ove monografije je Ljubica Miljković, naša ugledna istoričarka umetnosti i rukovodilac Zbirke jugoslovenskog slikarstva...Pročitaj više »
Instrumenti za reprodukovanje boje i zvuka
Milutin Milićević
Instrumenti za reprodukovanje boje i zvuka
Apstrakt:
Instrumenti za reprodukovanje boje i zvuka je deo diplomskog rada na temu Principi veze boje i muzike u umetnosti i dizajnu, u okviru departmana za Grafičko inženjerstvo i dizajn, Univerziteta u Novom Sadu.U diplomskom radu je opisana vizuelizacija muzičke...Pročitaj više »
Stipan i Dušan
Pero Zubac
Stipan i Dušan
O slikaru Stipanu Kopiloviću (1877–1924) kanim odavno da zapišem poneki redak divljenja, ali učiniću to kada uspem da vidim sve njegove sačuvane slike. Sve što znam o njemu naučio sam iz knjiga Bele Durancija i iz jednog, davnog, večernjeg razgovora sa slikarem Dušanom...Pročitaj više »
Milena Pavlović Barilli
Jelica Milojković
Milena Pavlović Barilli
(Požarevac, 1909-New York, 1945)
Jedinstveno umetničko delo Milene Pavlović Barilli, nesvakidašnja imaginacija kojom odišu njena platna ispunjena poezijom, enigmom i fantastikom, Milenino izuzetno obrazovanje, kosmopolitska širina njenog duha i sposobnost da briljantno poznavanje skrivenog bogatstva mitova, verovanja i legendi utka u svoje...Pročitaj više »
Prostori promene
Žaklina Ratković
Prostori promene
Grafike i crteži Mihaila Petrova iz kolekcije MSUB
Svoj prvi tekst, prikaz umetničkih dešavanja kod nas, Mihailo Petrov objavio je sa osamnaest godina, sledeće godine njegove grafike i pesmu publikuje časopis Zenit, a sa dvadeset godina izlaže na Petoj...Pročitaj više »
Ljubici-Cuci Sokić
Nikola Kusovac
Ljubici-Cuci Sokić
Umesto čestitki za rođendan i Novu 2009. godinu
Novu 1945. godinu ratom razarani i razoreni Beograd, koji su četiri godine jednako nemilice i bezdušno kažnjavali i Nemci i vajni saveznici, dočekivao je sav u nezaceljenim ranama, sa sovjetskim tenkovima na trgovima i ulicama, sa Oznom koja...Pročitaj više »
Ljubica-Cuca Sokić
Nikola Kusovac
Ljubica-Cuca Sokić
Ka čistoj umetnosti
Mora da postoji neki viši kosmički red, neka gornja pravda koja univerzum drži i održava u prirodnoj ravnoteži. Jer kako bi se drugačije moglo razumeti to što se samo nekoliko meseci pre nego što...Pročitaj više »
O umetnosti Zdravka Mandića
Sava Stepanov
O umetnosti Zdravka Mandića
Na velikoj sceni nekadašnje jugoslovenske umetnosti, slikar Zdravko Mandić (1935–2012) pojavljuje se 1965. godine, na tada važnoj i uglednoj izložbi Oktobarskog salona. Odmereni i sistematični slikar i teoretičar Stojan Ćelić, u svom prikazu te salonske izložbe, apostrofira Mandićevu sliku Na obali (1965) „kao samosvojno...Pročitaj više »
Đoka Jovanović
Đoka Jovanović
Dr Miodrag Jovanović
Dragocene podatke o svom životu i radu Đorđe Jovanović je ostavio u „Autobiografiji”, istina pisanoj u poodmaklim godinama života, 1947. godine. Rođen je u Novom Sadu 1861. godine, najverovatnije 21. januara, pošto je i sam ponekad navodio prethodan i sledeći dan....Pročitaj više »
Svetlopisni dnevnik Vladimira Zupca
Danilo Vuksanović
Svetlopisni dnevnik Vladimira Zupca
Nametnulo se Vladimiru Zupcu više hiljada fotografija nastalih za različite povode i razloge, da ih obradi načas jednom od mnogobrojnih kompjuterskih alatki i tako iznedri svoje Fotografike, dajući im autorski pečat u specifičnom „slikarskom“ ruhu. U mnoštvu vizura koje su okom fotografa vremenom postajale...Pročitaj više »
Dušan Otašević ili do ne-klasičnog klasičnim...
Irina Subotić
Dušan Otašević ili do ne-klasičnog klasičnim…
Kao retko kojeg umetnika u našoj sredini, Dušana Otaševića karakterišu osobenosti usamljenog, izdvojenog, izuzetnog… Usamljen je u svojim istrajnim traganjima koje prepoznaje na njemu svojstven način, duhovit i po malo ironičan a uvek zvonak:...Pročitaj više »
Epsko-fantastična kvalifikacija srpskog igranog filma
Dragan Stojmenović
Epsko-fantastična kvalifikacija srpskog igranog filma
(završno poglavlje)
„Film ne čine slike,
već duša tih slika.”
Abel Gans
Epski i fantastični elementi, otkriveni (detektovani) u fabulativnom toku analiziranih filmova definišu njihov epsko-fantastični modus. Uspostavljen epsko-fantastični modus predstavlja novu kvalifikacijusrpskih igranih...Pročitaj više »
Mitologija–ideologija
Dragan Stojmenović
Mitologija–ideologija
„Kad razmatram događaje iz prošlosti,
shvatam koliko su tanani uticaji koji
formiraju naše sudbine.”
Nikola Tesla
Filmska umetnost rođena je na samom prelazu u dvadeseti vek. Novi umetnički izraz, u kratkom vremenskom periodu (nekoliko godina), prihvatila je šira populacija. Istorijsko-političke promene uticale su na kinematografiju, i sve...Pročitaj više »
Zdravko Mandić, 1969.
Živojin Turinski
Zdravko Mandić, 1969.
Danas se već može reći da je slikarstvo Zdravka Mandića zrelo u onoj meri koliko su to mogli očekivati svi oni koji su sa interesom pratili njegov dosadašnji razvoj. A put, uistinu vremenski veoma kratak, kojim je Mandić došao do trenutka ove svoje izložbe, karakterišu...Pročitaj više »
Autoportret
Dragoslav Čupić
Autoportret
Rođen[1] (u Subotici, domu vetrova i melanholije), kršten (u radoznaloj želji da zadirkujem Đavola, i prkosim Bogu), odgojen pristojno u okvirima opcrtanim malograđanskim načelima. Samouk, otpadnik, sentimentalna budala, elitista kasnije, sociopata lišen svake empatije i zdrave društvene ambicije (Oh, patvorena samokritičnosti!). Hrabro promašena ličnost[2]… Ranije pripadnik pesničke...Pročitaj više »
Vim Venders
Dragan Uzelac
Vim Venders
Vim Venders (Wilhelm Ernst Wenders), filmski režiser, fotograf i producent, rođen je 14. avgusta 1945. godine, u Dizeldorfu, u Nemačkoj.
U mladosti je studirao medicinu i filozofiju, ali je te studije napustio 1966. Potom se preselio u Pariz i posvetio studijama slikarstva. S vremenom, postaje strastveni filmofil,...Pročitaj više »
Vudi Alen
Dragan Uzelac
Vudi Alen
„Kad je svet apsurdan, humor seže u nedogled.”
Njujork je centar njegovog kosmosa. Megapolis, raskrsnica svih mogućih i nemogućih puteva, epicentar svetskih kulturnih dešavanja, s čuvenim Kipom slobode, Menhetnom, Bronksom, Harlemom, Wall street prodavnicom najskuplje magle na svetu i Petom avenijom, poznatom pre svega po znamenitoj cvijećarnici...Pročitaj više »
Milo Milunović
Miodrag Kolarić
Mašta je laka i leti na čarobnom ćilimu iz Hiljadu i jedne noći, ali se delo ne stvara na izmišljenom već na tačnim otkrićima. Jedna je istina fantastična. Da li bi slike Jeronimusa Boša bila remek dela kojima se svet divi, da one nemaju onu bistru istinu...Pročitaj više »
Svet Ingmara Bergmana
Dragan Uzelac
Svet Ingmara Bergmana
Istorija počinje kada čovek postaje zao…
Bard svetskog filma – Šveđanin Ingmar Bergman, čovek iza koga stoji gotovo šest decenija filmskog, pozorišnog i književnog stvaralaštva, uz italijanskog režisera Mikelanđela Antonionia, predstavlja egzemplarni slučaj u opisu „bolesti XX veka”: usamljenost, nemogućnost komuniciranja, egzistencijalna teskoba i...Pročitaj više »
Marko Čelebonović
Ljubica Miljković
Osetio sam odmah osobitu privlačnost boja i njihovih razmaza u različitim gustinama (…) Rekao bih da slikar, u toku života, prvo stanuje u prizemlju, blizu tla, a kasnije se seli na prvi ili drugi sprat, što ga odvaja od materijalne realnosti i uvodi u neopterećeni duhovni svet....Pročitaj više »
Žig petokrake
Zoran Stefanović
Ja, moj neumrli blizanac i svet na postavu izvrnut: O grafičkom romanu „Žig petokrake” Srboljuba Nikića
*
Neko nas je doveo ovamo, spasitelj ili dželat, Milutine.
Debitantski grafički roman Srboljuba Nikića Žig petokrake predstavlja dobrodošli i dvostruki izazov. Prvi izazov je od mentalne vrste i leži u neobično slojevitom unutrašnjem svetu samog...Pročitaj više »
Zdravko Mandić, 1979.
Đorđe Jović
Danas već zreli slikar, Zdravko Mandić, pripadnik je i zrele generacije, ako je generacijsko prokrustriranje moguće i potrebno kada se radi o pojedinačnom opusu i iskustvu zasnovanom na talentu i mogućnosti ličnosti da se iskaže slikajući onako kako jedino ume. Stoga nije bitna ni činjenica što je...Pročitaj više »
Olga Jevrić, 1965.
Ješa Denegri
Kod umjetnika čija je fizionomija jasno određena vlastitim problemima ali ujedno i otvorena novim mogućnostima produbljivanja osnovnih zamisli, proces kontinuiteta istovjetan je neprekidnom iznalaženju onih stanja svijesti u kojima duh čovjekov, svaki put ponovo, teži svom stalnom potvrđenju. Izraslo iz tog plodonosnog unutarnjeg nemira, iz nekog nama...Pročitaj više »
Ljuba Popović
Rene de Solije
Ljuba Popović
6110. Lavirintski putevi:
• Ljuba se ne okreće lako onoj noćnoj strani (karakterističnoj za fantastičnu umetnost), usteže se. U stvari, malo je šta zatajeno u njegovom delu, koje pritom maestralno deli maske.
Humor je grub, namerno sirov i podrugljiv. Ono nešto „srpsko”.
• Studiju naših pokreta u budnom...Pročitaj više »
Radomir Reljić, 1967.
Leonid Šejka
Te velike slike Radomira Reljića, takoreći, sličurine, znaju zašto su velike, njihove površine– prostranstva su osuđene da budu naseljene nesvodljivim, nepomirljivim stranama i likovima sveta, koji više nije ni svet, već kovitlac svetske igre zasnovan na paradoksu kao principu. U ovom kovitlacu do te mere je teško...Pročitaj više »
Vladimir Veličković, 1969.
Jaša Denegri
Duhovni temelji Veličkovićeve umjetnosti nastali su sažimanjem iskustava subjektivnog sjećanja, uočavanjem pojava objektivne realnosti i slutnjom moguće, iako neželjene budućnosti. Emocionalni napon kojim Veličković iznosi svoje spoznaje i svoje istine ne proizilazi iz razloga isključivo podsvjesnog psihičkog stanja već je posljedica umjetnikova neminovog ali i svjesno izgrađivanog...Pročitaj više »
Leonid Šejka, 1965.
Aleksa Čelebonović
Može izgledati paradoksalno da su slike Leonida Šejke bile uvek predmet polemike u beogradskoj umetničkoj sredini. Mada blisko vezane za opšte priznate, pa čak i konvencionalne principe prikazivanja treće dimenzije i „trompe l’oeil-a”, one su izazivale otpor i revolt jednog dela profesionalnih krugova. Tome je svakako doprinela...Pročitaj više »
Epska fantastika u srpskom igranom filmu
Dragan Stojmenović
Epska fantastika u srpskom igranom filmu
(uvodno poglavlje)
Stranice pred tobom, čitaoče, otkrivaju uzbudljiv fantastični svet viteških dvoboja, čuvenih bitaka i epskih ljubavi, ispričanih nezaboravnim filmskim scenama nacionalne kinematografije. Natprirodna bića i mitološki junaci biće oživljeni kroz emociju antologijskih reditelja i glumaca koji su se odvažili da filmom ožive...Pročitaj više »
Vladimir Veličković, 1963.
Katarina Ambrozić
… Jedna se malena ptica spustila na patrljak strašila, iznakažen lik ogleda se u ogromnim očima muve, u predelu pustoši poljski pacov zastao pred lešinom konja, uz smrskanu glavu dečaka sletela senka još jedne ptice…
To je u svet užasa zalutala umetnikova nežnost. Jače od straha, ona je...Pročitaj više »
Spiridon Mitić
Pero Zubac
Sećate li se Spiridona? Hodao je uvek ubrzanim korakom, govorio kao da ima povišenu temperaturu, uvek sa nekim ushitom, sa nekom nedefinisanom radošću, posebno kada sretne nekoga sa kim bi mogao porazgovarati o temama iz umetnosti. Tamne, zatemnjene zapravo, naočare, povelike, uvek tamna odela i sivi mantili....Pročitaj više »
Ne, nije Haikai!
Stevan Stanić
Ne, nije Haikai!
Ima na najnovijim slikama Zdravka Mandića, reklo bi se, dva lica, dve težnje duha čije se razlike i suprotnosti na čudan način ublažuju: jedno – racionalno koje prihvata sve pozitivne doprinose nove umetnosti u traganju za materijom; i drugo – koje se u današnjem vremenu...Pročitaj više »
Slučaj jednog humanizovanog zla u SF okruženju iliti: Solaris: Tarkovski i / ili Lem
Vasilije Milnović
Finis vitae sed non amoris
Pri hladnoj, plavičastobeloj svetlosti jednog od sunca Solarisa, Harino lice svetli vrlo čudno. Na njemu je izraz nedoumice. Kraj nje je napaćeni pogled Kelvina. Oko njih svemirska postaja okupana istom tom svetlošću, metalizirano svetluca emajliranim svetlima. Dole se lagano svijaju talasi...Pročitaj više »
Baba Penavuša
Pero Zubac
„…Tamo, tamo da putujem,
tamo, tamo da tugujem;
da čujem one stare basne,
da mlijeko plave bajke sasnem;
da više ne znam sebe sama,
ni dima bola u maglama.” (Tin Ujević, „Odlazak”)
Prva kuća levo, na ulazu u selo Oklaje, ponad Lištice, u prelepom predelu žuborave vode i zelena raslinja u kome se...Pročitaj više »
Dva adepta
Danilo Vuksanović
Komentar i razgovor dva adepta o izložbi Miloša Vujanovića
Današnja umetnička produkcija često se izgubi u manirističkim ponavljanjima, vladajućim trendovima i zaplitanju u angažovanost po svaku cenu. Postojeće granice i ideološko-kulturološke stege bivaju odmaknute svesnim delovanjem male grupe ljudi u postmodernističkom svetu....Pročitaj više »
Izvodi iz neverbalnog govora
Miloš Zubac
Nikola Marković:
Izvodi iz neverbalnog govora
Ako bismo prestali da upotrebljavamo reči, da li bismo bili bliži jedni drugima? Da li bismo se preciznije, tačnije ispoljavali u pokretu, mimici, gestu? Čovekova egzistencija, individualna i skupna, prečesto je znala da se...Pročitaj više »
Faksimili nemuštog
Danilo Vuksanović
Faksimili nemuštog
Predavanje Danila Vuksanovića u Srpskoj Crnji, u Narodnoj biblioteci Đura Jakšić, povodom njegove izložbe Faksimili nemuštog. Vuksanović ovde govori o pismima, njihovom razvoju u vremenu, o kaligrafiji, Zahariji Orfelinu, Hristiforu Žefaroviću, ćirilici i njenim osnovnim karakteristikama. Na kraju, predstavlja radove iz ciklusa Faksimili nemuštog, koji su...Pročitaj više »
