Dragoslav Čupić

Autobiografski zapisi o Vavilonu

                                    Ovu pobedu nisam ostvarila – ovu sam pobedu usnila.

mrtva duša

*

            Srušio se čovek tamo. Bio je ležao težak i crn, raskopčane košulje, pod stablom sikomore. Jer pakao je bio težak za njega, i...Pročitaj više »

 Nemanja Raičević

ARADA

Lišiti se svake ozbiljnosti, konačno, osloboditi se poput nudiste u najmodernijem japanskom vozu.  Biti nepredvidiv, samim tim i nevin, biti bagrem, prozor staračkog doma ili obdaništa. Biti svaki čovek sagledan očima onog drugog, onoga ko ga ne poznaje, i koji će proći...Pročitaj više »

Dragoslav Čupić

                     …zbog razrušene i pokopane oblasti jednog ličnog, velikog i prostodušnog sna čoveka.                                                                                                  Za Jeremiju!

April is the cruellest month, breeding
Lilacs out of the dead land, mixing
Memory and desire, stirring
Dull roots with spring rain....Pročitaj više »

Svetlana Fucić

Mesec se te noći raširio preko modrog neba, carujući  u svojoj punini. Sasvim lagano,  njegove izdužene trake mreškale su se po uglovima stana, klizeći sa zidova, kao da traže što udobniji položaj za svoja krhka tela. Iza prozora, poput kockice u kaleidoskopu, uhvaćen odraz starog Vračara, skupa...Pročitaj više »

Miroljub Todorović

Ka slobodnom, poetskom određenju značenja reči.

                                               *

Ekspresivna energija reči u apejronističkoj pesmi.

           ...Pročitaj više »

Avram Solarić

I ta za­do­volj­stva ko­ja ni­kad ne mo­žeš da za­bo­ra­viš je­su kva­sac ko­ji uvek iz­no­va ra­di u tvom umu, po­no­vo ula­zi u tvo­je mi­sli, i tvo­je oči, i ta­da, od­jed­nom, bez ob­zi­ra na sve što ti se de­si­lo, stva­raš iz­no­va no­vi svet, za­sno­van i sa­gra­đen na gre­ška­ma,...Pročitaj više »

Slobodan Škerović

Odupri se ludilu.

                                    „Partibrejkers”

Nateraćeš me da se osamim kad odeš

Nateraćeš me da se pitam šta radim

Nateraćeš me da se pitam šta govorim

Bob Dilan

1.

„I ovo je za­kon”, re­če Mar­li, upe­riv­ši tam­nu cev od pa­lje­nog če­li­ka še­ri­fu u li­ce, i ubi ga.

Bi­la je tu reč o pra­ved­no­sti. O pri­me­ni...Pročitaj više »

Avram Solarić

„Ne možeš se zaljubiti u krivulju rasta”

pariski grafit iz maja ’68

Od onakvog lepotana koji je toliko toga obećavao, ostade na kraju muškarac koji je sve izgubio. Ali, zar ne postoji nešto u samoj činjenici života, što gubitnicima daje satisfakciju samo po sebi i zbog čega...Pročitaj više »

Nemanja Raičević

LETO

Pas je uplašeno stojao pored semafora, nečija spavaćica sušila se na terasi  preko puta, a biciklista s lovačkim šeširom pio je pivo pored kioska na autobuskoj stanici. Leto je konačno stiglo, pomislila je žena koja je čekala autobus br. 9. Trebalo je zapisivati sve to, pojave koje...Pročitaj više »

Saša Radonjić

Jedan je imao razvezanu pertlu, koja je lenjo gmizala po parketu, dok su ulazili u moj stan. Veoma su uredni – dva mantila, očigledno kvalitetna, dobro sašivena od diskretno dezeniranog skupog štofa  –  i odmah su se raskopčali, skinuli kožne rukavice, šešire – uverljivo demonstrirajući uglađenost i...Pročitaj više »

Nemanja Raičević

U ravnici, za koju je ispalo da sam je najviše pamtio po sokacima, zovi, visokim tavanicama i nedeljnoj supi, a koja se sada isprečila između sveta i mene, njive su sve brže postajale građevinska zemljišta, dok su se moj život, naglo sagledan iz dosade i starih uverenja,...Pročitaj više »

Nemanja Raičević

Pre nego što je dobio otkaz, moj otac bio je važan čovek. To je bilo vreme jedne – ispostaviće se – prividne, ali ipak dragocene sigurnosti. Užasi su bili rezervisani za strašne filmove na nekom od dva programa državne televizije. Jedno vreme posle otkaza, kada smo već...Pročitaj više »

Miralem Gazić

Roman toka svijesti, priča o Miškinu Aleksejvu, studentu koji ima sve, ali to sve je ništa bez sjećanja i oživljavanja prošlosti. Evocira mlade dane i svoje doba nesvjesnosti i najveće sreće. Danju živi intenzivan društveni život, a noću sluša klasiku, bluz, džez, rok, voli filmove nijeme, jer...Pročitaj više »

Dušan Jovanović

Ljudi su bili slepljeni sa okolinom, nisu mogli mnogo da se pokreću. Sve se spojilo s njima – udobne fotelje srasle su s njima, tehnološke naprave i stvarčice vrtele su se oko njih. Imali su stalan dovod opijata i raznoraznih zabava. Nacionalni simboli su im sijali na...Pročitaj više »

Dušan Jovanović

 Kada je svanulo, primetio je da se svaka zgrada polako rastapa. I ova stambena, i ova poslovna s leve strane, iako se u njoj nalazila ugledna banka. Čak je video u daljini da se toranj fabrike topi poput sladoleda. A zaista je bilo leto, tada kada se...Pročitaj više »

Nemanja Raičević

Tu zimu pamtim po Profesoru.

Službenica na šalteru, vesela žena sa crvenim licem, nije imala informacije o tome koliko će vremena voz tačno kasniti. Noć je već stigla, sneg je vejao, i ja sam bio jedina osoba na peronu.

Trebalo je da  ponesem knjigu, pomislio sam, i  da se...Pročitaj više »

Aleksandar Radović

U trenucima dok su se supruga i ćerka provodile na primorju, profesor Pavle Majstorović nastavio je da u tišini svog prestoničkog doma piše za „Kristal” o temama za koje je najšira javnosti imala samo reči hvale. Feljton u tiražnom dnevniku ispunio je očekivanja uredništva lista, a tekstovi...Pročitaj više »

Aleksandar Radović

Na plovidbi Sredozemnim morem u Svetu zemlju 1747. krušedolskog igumana Nikifora Radosavljevića zarobili su arapski gusari iz Afrike i držali ga dve godine u gradu Tripoliju (Libija).

Sedeći u ogromnoj kancelariji na trećem spratu poslovnog centra usred prestonice, Goran Milanović nije mogao sebi da dođe od uzbuđenja. Na...Pročitaj više »

Aleksandar Radović

Dok je dežurni spiker u supermarketu po treći put ponavljao da su „samo ovog vikenda cene niže za petnaest procenata”, profesor Pavle Majstorović je jedva čuo poziv s mobilnog telefona.
– Halo, halo, sačekaj, ne čujem… – nadjačavao je okolinu profesorov glas.
– Mirko, ti si, da, trenutak samo…...Pročitaj više »