Pomenik

Ladislav Jurica, bibliotekar, kulturni i sportski radnik

Aleksandar Radović

Ladislav Jurica, bibliotekar, kulturni i sportski radnik

(Nešadove, srez Zlinski, Morava u Slovačkoj, 16.VI 1920-Bačka Palanka, 31.VIII 2004.)

          Osnovnu školu pohađa u Bačkoj Palanci, a Državnu realnu gimnaziju završava u Bačkom Petrovcu. Za vreme školovanja svira u školskom orkestru „Kolibri“ i igra fudbal...Pročitaj više »


Osam decenija fondacije Gugenhajm

Siniša I. Kovačević

Osam decenija fondacije Gugenhajm

 

 

Jedna zadužbina smeštena je na dve strane sveta, i u tri muzeja koji nose isto prezime – Gugenhajm. Puna neočekivanih obrta, neslaganja i suprotnosti, istorija ove čuvene porodice na sreću ima svoj hepiend jer fondacija danas sadrži veliku i značajnu zbirku...Pročitaj više »


Arhitekta i dizajner Bernardo Bernardi

Siniša I. Kovačević

 

Arhitekta i dizajner Bernardo Bernardi

 

 

U izdanju Muzeja arhitekture HAZU, objavljena je monografija dr Ive Ceraj “Bernardo Bernardi – dizajnersko delo arhitekte 1951-1985” (Zagreb, 2016). Izdavanjem studije, predstavljena je autorkina doktorska disertacija bazirana na istraživanju bogatog opusa čuvenog hrvatskog arhitekte i dizajnera. Lični arhivski fond...Pročitaj više »


Sećanje na profesora Ivana Đurića

Siniša I. Kovačević

 

DVADESET GODINA OD SMRTI UGLEDNOG VIZANTOLOGA I BORCA ZA GRAĐANSKE VREDNOSTI

 

Sećanje na profesora Ivana Đurića

     Ove godine se navršavaju dve decenije od smrti Ivana Đurića (1947-1997), uglednog profesora i...Pročitaj više »


Draginja (Draga) Ljočić Milošević – avangarda srpskog feminizma

Vasilije Milnović

 

Draginja (Draga) Ljočić Milošević – avangarda srpskog feminizma

 

Draginja (Draga) Ljočić (1855, Šabac – 1926, Beograd) je bila prva žena doktor medicine i tek četvrta žena koja je na čitavom evropskom kontinentu doktorirala iz te oblasti. Istovremeno, njen život svedoči o borbi za ravnopravnost polova...Pročitaj više »


Pavle Savić

Vasilije Milnović

 

 

Pavle Savić

 

„Svojevremeno sam napustio Saveznu komisiju za nuklearnu energiju jer se nisam slagao ni sa načinom rada Komisije, ni sa planovima razvoja iskorišćavanja nuklearne energije. Sa Univerziteta sam otišao u penziju jer se nisam slagao sa raznim stvarima, a posebno sa radom na udžbenicima. Prihvatio...Pročitaj više »


Borislav Mihajlović Mihiz, književnik, književni kritičar, upravnik Biblioteke Matice srpske

Aleksandar Radović

 

 

 Borislav Mihajlović Mihiz, književnik, književni kritičar, upravnik Biblioteke Matice srpske

(Irig, 17. X 1922 – Beograd, 15. XII 1997)

 

Otac Gojko sveštenik crkve Uspenija Presvete Bogorodice u Mihizovom rodnom mestu, majka Vukosava (rođena Jeftić) iz obližnjeg sremskog sela Ledinci.

Osnovnu školu završava u Irigu, mestu veoma...Pročitaj više »


Džon Lenon

Dragan Uzelac

Džon Lenon

 

 

 

          ,,Working class hero”

 

,,Nakon posla i gužvanja u metrou, ležim i odmaram svoje četrdesetogodišnje kosti. Kao da sam utonuo u laki dremež, kad me prenu ženin glas:

-Ove tvoje stare naočare za sunce samo mi smetaju. Daj, skloni ih negde ili ih baci,...Pročitaj više »


Miloš Šajinović, savremenik novosadskih biblioteka sredinom 20. veka

Aleksandar Radović

Predislovije

 

U vremenskom razmaku od pola stoleća, sredinom prve decenije i polovinom šezdesetih godina XX veka, dvojica istraživača srpske kulturne prošlosti, prof. dr Tihomir Ostojić i Miloš Šajinović istraživali su aktuelne potrebe rada sa čitaocima u bibliotekama Neoplante, Nojzaca, Ujvideka i Novog Sada. I Ostojić...Pročitaj više »


Nova Aleksandrijska biblioteka

 Siniša I. Kovačević

Nova Aleksandrijska biblioteka

Smešana iskustva iz različitih sredina tokom 300 godina grčke starovekovne istorije, koje danas nazivamo helenizmom, ostavila su neizbrisiv trag u umetnosti, filozofiji i nauci toga vremena. Svojim brojnim vojnim pohodima Aleksandar Veliki je, kako i dolikuje Aristotelovom...Pročitaj više »


Tihomir Ostojić

Aleksandar Radović

 

Predislovije

 

U vremenskom razmaku od pola stoleća, sredinom prve decenije i polovinom šezdesetih godina XX veka, dvojica istraživača srpske kulturne prošlosti, prof. dr Tihomir Ostojić i Miloš Šajinović istraživali su aktuelne potrebe rada sa čitaocima u bibliotekama Neoplante, Nojzaca, Ujvideka i Novog Sada. I Ostojić...Pročitaj više »


Pink Floyd

Portret: PINK FLOYD

 

Dragan Uzelac

 

 

 

,, Interstellar overdrive“

 

Entrance: the Celebration of underground and psychedelic music

 

Sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka u urbanim centrima Amerike i Britanije počinje da se javlja novi pokret – underground , manifestujući se u muzici i književnosti, slikarstvu, stripu i drugim...Pročitaj više »


Voleo film i Šibenčanku Oju Kodar

ORSON VELS – VEK OD ROĐENJA SLAVNOG SINEASTE

Voleo film i Šibenčanku Oju Kodar

 Siniša I. Kovačević

 

Ove godine odvija se bogat program povodom veka od rođenja Orsona Velsa (1915-1985), mada počasti i retrospektive kada su u pitanju značajna imena svetske kinematografije ne izostaju i...Pročitaj više »


Emil Sioran

Dragan Uzelac

 

EMIL SIORAN (1911 – 1995)

 

 

 

… Jedino objašnjenje za stvaranje sveta jeste božiji strah od samoće. Drugim rečima, naša uloga je da zabavljamo Našeg Tvorca. Kao siroti klovnovi apsolutnog, zaboravljamo da glumimo u tragediji kako bismo olakšali dosadu jednog gledaoca čiji aplauz ljudsko uho nikad nije čulo. Samoća...Pročitaj više »


Velika Mira Trailović

Velika Mira Trailović

 Siniša  I. Kovačević

U nekoj od skica za portret Mire Trailović, savremenici će odlučiti da nezaboravne profesionalne trenutke oplemene svojim sećanjima, istoričari teatra da ukažu na najblistavije momente u njenoj karijeri, poštovaoci da su bili verni pratioci mnogih događaja koji su se odigrali...Pročitaj više »


Edgar Alan Po

 

Dragan Uzelac

 

 Edgar Alan Po

 

 

… Oni koji snevaju po danu saznaju mnoge stvari koje izmiču onima koji snevaju samo noću…            

 

Edgar Alan Po

 

… Od ponora do ponora, tri stepena Poova gledanja na svet i na čoveka, jesu: materija, duša, duh, ili drugim rečima: proza, poezija, metafizika, ili još...Pročitaj više »


Kako napuhati drveni kotač

Dragan Uzelac

          

Kako napuhati drveni kotač

 

S veleposeda izvesnog bogataša jednog je sumornog dana na misteriozan način nestalo jato ptica, prekrasnih primeraka koje je dotični sa mnogo ponosa i ljubavi uzgajao i čuvao. Izbezumljen i očajan, u želji da razreši misteriju nestanka ptičica, bogataš unajmljuje čuvenog detektiva ‒...Pročitaj više »


Neponovljivi šarm Rahele Ferari

 Siniša I. Kovačević

Neponovljivi šarm Rahele Ferari

 

Među srpskim i jugoslovenskim dramskim umetnicima, izuzetno mesto pripada Raheli Ferari (1911-1994). Rođena je u jevrejskoj porodici u Zemunu, a osnovnu i srednju školu pohađala je u Novom Sadu. Član Srpskog narodnog pozorišta (Narodno pozorište Dunavske banovine) bila je...Pročitaj više »


Erik Sati- belle epoque i međuratno doba u Parizu

Siniša I. Kovačević

Erik Sati- belle epoque i međuratno doba u Parizu

 

 

Što svet postaje užasniji umetnost postaje apstraktnija.

Srećan svet stvara umetnost koja slavi ovde i sada.

Pol Kle

 

            Prekretnice koje su se dogodile u...Pročitaj više »


Izvorišta poezije i proze Mihaila Lalića

Aleksandar Radović

Izvorišta poezije i proze Mihaila Lalića

 

U knjizi Prutom po vodi[1] Mihailo Lalić ističe da se prezime Dabetić, (a pseudonimom „Dabetić“ potpisuje svoje prve literarne radove) vezuje za Nikolu Hotaševa Dabetića čiji je otac Hotaš rodonačelnik „dinastije“ koja se spominje u narodnoj pesmi Šta osveta čini...Pročitaj više »


Andre Malro – uzoran primer ministra i reformatora kulture

 Siniša I. Kovačević

    Andre Malro – uzoran primer ministra i reformatora kulture

 

Povodom 60. godišnjice objavljivanja „Imaginarnog muzeja“ („Le Musée imaginaire“, 1954), u Francuskoj se i ove godine nastavljaju programi u znak sećanja na Andrea Malroa (1901-1976), pisca, teoretičara umetnosti, čuvenog ministra kulture, ali i buntovnika, revolucionara...Pročitaj više »


Sava Hilandarac, monah i bibliotekar

Aleksandar Radović

Sava Hilandarac, monah i bibliotekar

 

Kada se na Duhove 1881. godine, sa broda prispelog iz Kavale, u hilandarsko pristanište iskrcao muškarac zrelih godina, nije se moglo znati da je u manastir stigao budući najznačajniji hilandarski monah i bibliotekar s kraja 19. i...Pročitaj više »


Džon Koltrejn: Slapovi nestvarnog zvuka

Dragan Uzelac

 

Džon Koltrejn: Slapovi nestvarnog zvuka

 

Američki džez saksofonista, jedan od džez velikana i velikana moderne muzike uopšte, čuven po svojoj sviračkoj virtuoznosti i neprestanom pomeranju granica džeza.

Rođen u Severnoj Karolini (23. septembar 1926), od malih je nogu bio posvećen muzici. Krajem četrdesetih je počeo da svira...Pročitaj više »


Ernest Hemingvej

Dragan Uzelac

 

Ernest Hemingvej (1899–1961)

 

„Od stvari koje su se desile i od stvari koje postoje i od stvari koje znate i svih onih koje ne možete da znate, vi stvarate nešto pomoću svoje imaginacije što nije prezentovanje nego potpuno nova stvar, istinitija od svega istinitog i živog,...Pročitaj više »


Susret sa životom

Miloš Zubac

Susret sa životom

Mile Ninkov (1951 – 2014)

 

 

Zagledan u nova sazvežđa Mileta Ninkova, prisećam se jedne portugalske pesme koju je u lisabonskim tavernama izvodila Argentina Santos. Žena silnog glasa dirljivo je ispovedala skupo plaćeni nauk o ljudskoj prolaznosti....Pročitaj više »


Stvaranje energije čudesnom iskrom božanske vizije

Dragan Uzelac

 

Nikola Tesla

 

  ,,Stvaranje energije čudesnom iskrom božanske vizije“

 

uvod: Paljenje iskre – osnove biografije…

 

Srpski naučnik, čovek van vremena i poređenja – Nikola Tesla, jedan je od najoriginalnijih mislilaca u istoriji čovečanstva, preteča na mnogim poljima tehničke civilizacije, blistavi...Pročitaj više »


Đorđe Stanojević i Beogradski univerzitet

Vasilije Milnović

 

Đorđe Stanojević i Beogradski univerzitet

 

„Naučna utakmica otvorena je za sve narodnosti bez razlike pa dakle i za Srbe.

Ali moramo priznati, da smo mi do sada u njoj slabo,

da ne rečem nikako, učestvovali....Pročitaj više »


Džim Morison

Dragan Uzelac

 

Džim Morison

 

          ,,Scream of the butterfly”

 

 

 

         ,,Što više postajemo civilizovani na površini, to više suprotne snage najavljuju svoje prisustvo. Mi se obraćamo istim ljudskim potrebama kao klasična tragedija ili rani južnjački bluz… Možete to shvatiti kao seansu u okolini koja je postala neprijatna za život...Pročitaj više »


Andrej Tarkovski

Dragan Uzelac

 

Andrej Tarkovski

 

„Kad god umetnik na neki način rastopi sebe u umetničkom delu i kad nakon toga on sam nestaje bez traga, tada je to neverovatna poezija.”

                                                      Andrej Tarkovski

 

„Prvi film Tarkovskog delovao je na mene kao čudo. Neočekivano sam se našao na pragu sobe od...Pročitaj više »


Magična pozornica Hermana Hesea

Dragan Uzelac

 

Magična pozornica Hermana Hesea

 

Svako rođenje znači rastanak sa svemirom, znači ograničavanje i odvajanje od Boga, znači bolno ponovno postojanje. Vratiti se u svemir, poništiti patničko postojanje, postati Bog, znači: proširiti svoju dušu da bi mogla ponovo da obuhvati svemir.

 

                         U početku beše reč

 

,,Ja svakako nisam...Pročitaj više »


Danica Jovanović

Nikola Cvetković

 

Danica Jovanović

 

 

Rođena je 1886. godine u sremskom selu Beška, na Dunavu, a austrougarski vojnici su je sa još petoricom Beščana streljali 11. oktobra 1914. godine pod Petrovaradinskom tvrđavom. Odrasla je u decom bogatoj kući siromašnog ratara, i dok je bila još...Pročitaj više »


Crni bregovi Brusa Četvina

Aleksandar Radović

 

Crni bregovi Brusa Četvina

 

Četvin, Brus, Na crnom bregu, preveo sa engleskog Alen Bešić, Zrenjanin, Agora, 2013.

 

Ako je, prema tumačenjima Bendžamina Džounsa, „put u raj vodio ka Radnotskim brdima”[1], Četvinov je junak za svojih osamdeset i nešto godina, zajedno sa bratom Luisom, proveo život na pravom...Pročitaj više »


Subotička duga ćutnja Dušana Maluševa

Pero Zubac

 

Subotička duga ćutnja Dušana Maluševa

 

U nezanemarljivom broju naših zaboravljenih i skrajnutih pesnika jedno od dragocenih imena je ime pesnika Dušana Maluševa. Ovaj zapis kani da osvetli vreme u kojem je živeo, njegovo rano pesničko mladalačko proleće i njegov predani rad na polju medicine,

bolje kazano hirurgije,...Pročitaj više »


Ljubomir Durković Jakšić

Aleksandar Radović

Ljubomir Durković Jakšić

istoričar, publicista, bibliotekar

 (12. XII 1907, selo Vrelo, Opština Žabljak – 6. III 1997, Beograd)

 

Poreklo vodi iz stare srpske porodice Jakšić iz Drobnjaka, čiji su potomci Durkovići. Osnovnu školu završava u mestu rođenja, nižu gimnaziju...Pročitaj više »


Jermenska priča II

Nikola Cvetković

 

Jermenska priča II

 

            Usud jermenskog i srpskog naroda, iako su razdvojeni ogromnim prostranstvima, skoro da je isti. Jermeni, narod „hajer” kako su sebe nazivali, jedan je od najstarijih na svetu. Svoju državu osnovali su između IV i II veka pre nove ere, i menjajući...Pročitaj više »


Smrt kao povod za ignorisanje smrti

Svetlana Fucić

 

Smrt kao povod za ignorisanje smrti

 

(Dragoljubu S. Ignjatoviću – posthumno)

Bilo je potrebno pročitati zapise onih koji su poznavali poeziju Dragoljuba S. Ignjatovića, prikaze koje je o velikim delima  pisao, kritike kojima je literaturu branio od šunda, i one, retke, u kojima je isticao veličinu napisanog;...Pročitaj više »


O Stevanu Pešiću, sa setom

Pero Zubac

 

O Stevanu Pešiću, sa setom

 

Kad god u ruke uzmem neku od knjiga Stevana Pešića, vrate mi se u sećanju slike kako nas dvojica, a dugo se nismo videli, sedimo u bašti hotela „Moskva”, u razgovoru, ne žureći nikuda, sa dugim pauzama ćutnje koje sam ja...Pročitaj više »


Jermenska priča I

Nikola Cvetković

 

Jermenska priča I

 

          U centru Novog Sada, na pedesetak koraka od stepeništa koje vodi u prolaz ispod raskršća ulica Kralja Aleksandra i Bulevara Mihajla Pupina, postavljen je nadrgobni spomenik iz porte nekadašnje jermenske crkve koja se tu nalazila, a srušena je šezdesetih godina...Pročitaj više »


Odlazak velikog šetača

Pero Zubac

 

Odlazak velikog šetača

 

Otišao je na drugu obalu i Aleksandar Tišma. Novi Sad je sad mnogo manji grad, ali to se na prvi pogled ne vidi. Živimo, inače, na prvi pogled. Navikli smo se.

Vest o njegovom odlasku, mada sam znao da ga je skolila ozbiljna boljka,...Pročitaj više »


Jabuke Todora Manojlovića

Pero Zubac

 

Jabuke Todora Manojlovića

 

Imali smo retku sreću mi, učenici Druge eksperimentalne, u narodu zvane „Lerikove” Gimnazije u Zrenjaninu, sredinom šezdesetih, da upoznamo pozne, mirne godine našeg velikog pesnika Todora Manojlovića. Na njegovo prisustvo ukazali su nam stariji pisci iz Kluba mladih pisaca, Luka Hajduković i Ljuba...Pročitaj više »


Biti svoj, svačiji i ničiji

Miloš Zubac

Biti svoj, svačiji i ničiji

 

„Skrojen od prvoklasne mimikrijske tvari”

Duško Trifunović (1933–2006) bio je pesnik izrazitih antinomija. Cela njegova poetika praktično je bila zasnovana na protivrečnostima. Trifunovićeva moćna mitska intuicija od početka se grlila i rvala sa ironijom koja do temelja razgrađuje mit. Bio...Pročitaj više »


Kako su Đurkovići postali Servijski

Nikola Cvetković

Kako su Đurkovići postali Servijski

 

Sigurno je da danas ne bi bilo srpskog naroda da u njemu nije oduvek bilo hrabrih i ratovanju vičnih ljudi, kao i mudrih koji su znali da narod koji dozvoli da kultura vremenom usahne – obavezno propada. Još je Stefan Nemanja,...Pročitaj više »


„Ponovo radi bioskop”

Aleksandar Radović

Ponovo radi bioskop

 

PORTRET BOŠKA TOKINA (1894-1953)

 

  1. Rođen aprila 1894. godine u rumunskom delu Banata, u Čakovu, rodnom mestu Dositeja Obradovića. Prosvetitelje Dimitrija i Boška spajaju: putovanja, otkrivanje novih svetova, literarnih i kinematografskih…
  2. Osnovnu školu uči u mestu Đulvezuve,...Pročitaj više »

Slavko Vorkapić

Aleksandar Radović

SREM TO VIŠE NIJE

 

Dok je jedan Banaćanin, Crnjanski, godinu dana mlađi i godinu dana kraćeg života, iz tuđine  sanjao Srem (Stražilovo, Fiezole, 1921), jedan Sremac je sanjario o magiji slika, koje će, ne samo u snovima, ubrzo postati „pokretne”.

Slavko (Slavoljub) Vorkapić (1894-1976) rođen u sremskom...Pročitaj više »


Prepiska Jovana Grčića

Vasilije Milnović

PREPISKA JOVANA GRČIĆA

 

Jovan Grčić (1855–1941), profesor Velike srpske gimnazije u Novom Sadu, danas je gotovo potpuno zaboravljeni pisac. Područje njegovih interesovanja je zahvatalo široko polje književne istorije, pozorišne i književne kritike, drame, putopisa, publicistike, prevodilaštva, leksikografije i uređivanja književnih časopisa (Stražilovo, Javor, Novo pozorište) i...Pročitaj više »


Stanislav Preprek

Aleksandar Radović

Stanislav Preprek, kompozitor, pesnik, bibliotekar (1900, Šid – 1982, Petrovaradin)

 

Potiče iz stare petrovaradinske porodice. Otac Matej je bio finansijski službenik u tom i drugim manjim mestima Vojvodine. U periodu od 1905. do 1909. godine porodica Preprek živi u sremskom selu Čerević, u kojem Preprek pohađa...Pročitaj više »


Na Čatov rođendan

Pero Zubac

Na Čatov rođendan

Ovaj zapis pojaviće se u novinama na dan rođenja Geze Čata (Csáth Géza, 1887–1919), 13. februara. U mojoj arhivi koju zovem subotičke teme, nekoliko knjiga i časopisa odavno čeka da ih se dotaknem. To što tekst pišem desetog a pojaviće se trinaestog februara...Pročitaj više »