U slavu čula i spoznaje sveta ili atmosfera mistične prošlosti–– „Pod suncem jaguara“ Italo Kalvino

Posted on 17 April 2016 by heroji

Ilija Bakić     

 

   U slavu čula i spoznaje sveta ili atmosfera mistične prošlosti–– „Pod suncem jaguara“ Italo Kalvino

 

Italo Kalvino (1923-1985) spada među najzanimljivije italijanske i svetske književnike druge polovine XX veka. Stvarao je u rasponu od neorealističkih do postmodernističkih poetika. Posle zasićenja realističkim prosedeom Kalvino kreće u doživotno traganje za novim, drugačijim izrazima i spojevima realnog i nadrealnog/nerealnog/fantastičnog, trivijalnog i začudnog, alegorijskog i filozofskog što je rezultiralo raznorodnim delima koja se opiru standardizovanim klasifikacijama. Njegova trilogija „Naši preci“ (1959), koju čine romani „filozofske bajke“ „Predvojeni vikont“, „Baron na drvetu“ i „Nepostojeći vitez“, predstavila ga je kao autora vrlo specifičnog odnosa prema bizarnom i fantastičnom. „Markovaldo“ (1963) je začudna dečija knjiga za odrasle. Priče iz knjige „Kosmokomike“ (1965) nastavljaju sa istraživanjima sudara realnog i nerealnog. Roman „Zamak ukrštenih sudbina“ (1969) pleni složenom strukturom i višestrukim značenjima a „pesme u prozi“ „Nevidljivi gradovi“ (1972) prava su pohvala putovanjima u čudesno. Roman „Ako jedne zimske noći neki putnik“ (1979) kompleksna je priča koja slavi slobodu stvaranja. Kratki roman „Palomar“ (1983) serija je kratkih, jezgrovitih pogleda na svet i čoveka u njemu. Nakon Kalvinove iznenadne smrti objavljeno je još nekoliko knjiga iz zaostavštine koje su potvrdile njegov status vanredno zanimljivog autora specifične senzualnosti i prefinjenog stila.

„Pod suncem jaguara“ je zbirka priča objavljena posle Kalvinove smrti 1986.g (kod nas objavila IRO „Bratstvo-jedinstvo“ Novi Sad, 1987.g.). On je imao nameru da napiše pet priča o pet čula, kojima čovek primarno spoznaje sveta, ali je uspeo da završi samo tri priče – o čulu mirisa, ukusa i sluhu – koje su objedinjene u obimom neveliku ali kompleksnu knjigu koja pleni mnoštvom značenja. Priča „Ime, nos“ u tri pripovedačka niza – iz praistorije, XIX i XX veka – koja se naizmenično smenjuju fokusirana je na potragu za mirisom nepoznate žene koju muškarci pokušavaju naći. Ta je potraga ometana spoljnim uticajima ali, pre svega, fluidnošću mirisa, njegovom eteričnošću u koju svaki od tragača učitava svoje želje i nade. U konačnom razrešenju s kojim se muškarci susreću ispostaviće se da je tajanstveni miris u stvari bio najava promena koje dele život od smrti. Efektno finale baca potpuno drugačije svetlo na prethodno pročitane stranice izmeštajući ih u sasvim drugu dimenziju.

POD-SUNCEM-JAGUARA-Italo-Kalvino_

            Naslovna „Pod suncem jaguara“ počinje kao prepoznatljiva priča o paru turista željnih egzotičnih zadovoljstava u savremenom Meksiku koji odiše atmosferom mistične prošlosti. Putovanja do arheoloških nalazišta nestalih civilizacija i fascinacija njihovom snagom i okrutnošću, krunišu se gozbama na kojima se strancima serviraju jela bogatih, izmešanih ukusa. Radost njihovog otkrivanja postaje težište bračnog odnosa kome se podređuju sva ostala interesovanja i potisnuta neslaganja. U trenutku neminovnog otkrovenja ukusi jela povezaće se sa prastarim obredima žrtvovanja bogovima pa će se telesno i smrtno nametnuti kao ultimativni, krucijalni začini.

„Kralj koji sluša“ je nesputana alegorija o vladaru koji, pošto je oteo vlast, mora neprestano da sedi na svom prestolu i osluškuje zvukove palate i okolnog grada, iščekujući pobunjenike koji će ga svrgnuti (kao što je i on svrgnuo bivšeg kralja). Zatočenik svojih ambicija koje su ga stavile u ulogu koja mu oduzima svu preostalu snagu, kralj pokušava da razabere zvukove i tako otkrije kakav je to život van dvorane u kojoj sedi a za kojim, sada, strasno žudi. Otuda on dolazak zaverenika dočekuje kao svojevrsno oslobađanje, razrešenje od obaveza i mogućnost novog življenja.

Kalvinova domišljatost i neopterećenost tradicionalističkim obrascima, bogata atmosfera, stilska raznovrsnost i kultivisana raspričanost i u ovoj ga knjizi potvrđuju kao nespornog književnog velikana.

(„Dnevnik“, 2016.)

Related posts:

3 Comments For This Post

  1. Pink Frojd Says:

    Sjajni, veliki Kalvino. A i interpretator/prikazivač nije naivan.:)

  2. Ujka Vasa Says:

    Prikazivač uspeva u naporima da prikaže Kalvinovu umetnost reči na takav način da čitalac poželi sve da ostavi iz ruku i da uzme Kalvinovu knjigu da čita, čita…

  3. shaka zulu(f) Says:

    “Ako jedne zimske noći neki putnik” i dalje ostaje jedna od mojih omiljenih knjiga ikada napisanih…

Ostavi komentar