Vim Venders

Posted on 22 December 2013 by heroji

Dragan Uzelac

 

Vim Venders

 

Vim Venders (Wilhelm Ernst Wenders), filmski režiser, fotograf i producent, rođen je 14. avgusta 1945. godine, u Dizeldorfu, u Nemačkoj.

U mladosti je studirao medicinu i filozofiju, ali je te studije napustio 1966. Potom se preselio u Pariz i posvetio studijama slikarstva. S vremenom, postaje strastveni filmofil, „navučen” na bioskop. Godine 1967. vraća se u Nemačku i upisuje Visoku školu za film i televiziju u Minhenu , a istovremeno objavljuje i filmske kritike za razne časopise. Ubrzo nakon toga, počinje da režira.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

    Tokom kasnih šezdesetih XX veka, napravio je nekoliko kratkih filmova pod uticajem tzv. novog američkog podzemlja, u stilu pop-art ikone Endija Vorhola. Njegov debitantski film jeste diplomski rad iz 1970. godine – crno-beli film Leto u gradu.

Jedan je od reditelja i scenarista koji su 1971. godine osnovali producentsku kuću „Filmverlag der autoren”. Vendersova profesionalna karijera reditelja započela je te iste godine, filmskom adaptacijom romana Petera Handkea „Golmanov strah od penala”. U filmovima Alisa u gradovima iz 1973, Pogrešan potez iz 1974, te Kraljevi ceste iz 1975. godine, Venders se okreće likovima koji se moraju suočavati s nedostatkom informacija o porodičnom poreklu u posleratnoj Nemačkoj.

Godine 1977. snima film Prijatelj iz Amerike, kojim privlači pažnju slavnog američkog režisera Frensisa Forda Kopole (Kum, Apokalipsa sad).

S vremenom, uz slavnu generaciju nemačkih režisera (Fazbinder, Šlendorf, Hercog), stiče svetsku slavu i kultni status među rafiniranim filmofilima širom sveta. Neobična Vendersova ljubav prema filmu i rock and roll muzici, zajedno s njegovom strastvenom znatiželjom za svet oko sebe, utkani su u njegov rad i obeležavaju ga do današnjih dana.

Nakon uspeha filma Prijatelj iz Amerike i odlaska u Ameriku, počinje da radi na filmu Hammett – posveti američkom piscu krimi-romana Dašijelu Hametu. Zbog dugotrajnih umetničkih nesuglasica, film je završen tek 1982. godine. Sukobi koje je morao podneti tokom teškog procesa produkcije prikazani su u njegovom sledećem ostvarenju – Stanje stvari iz 1982. godine, mračnom osvrtu na filmsku industriju.

Jedan od Vendersovih najpoznatijih filmova jeste Pariz, Teksas (1984), remek-delo filmske umetnosti, sjajne atmosfere, fotografije i autentičnih kadrova, začinjenih harizmom fatalne Nastasje Kinski i originalnom muzičkom podlogom bluzera Reja Kudera. To je delo koje svojim dugim, sporim i meditativnim kadrovima veliča filmski izraz kao umetnost. Film je nastao u saradnji sa Semom Šepardom. Priča koja se odigrava u pustinji Teksasa prikaz je čudnovatog, nemog čoveka, naizgled bez sećanja, u potrazi za vlastitom prošlošću.

Potom, snima još jedno vrhunsko ostvarenje sa kultnim statusom – Nebo nad Berlinom (1987), delo prožeto originalnim vendersovskim izrazom i atmosferom, uobličeno magijom onostranosti, vizija i nedokučivosti. To je bajka, s Brunom Gancom u ulozi anđela, koji se zbog ljubavi prema ženi odriče vlastite anđeoske besmrtnosti. Godine 1990. Venders je ostvario svoj ambiciozni SF projekat, koji je planirao punih dvanaest godina – film Do kraja sveta. S Brunom Gancom, Otom Sanderom i Peterom Falkeom Venders 1993. godine snima nastavak svoje anđeoske priče – Faraway, so close. Nakon Lisabonske priče (1994), usledio je drugi duži boravak u Americi, koji je započeo 1996. godine s filmom Kraj nasilja.

      Buena vista social club (1999) jeste topla ljudska, angažovana priča – posveta nizu zaboravljenih muzičara i malih-velikih ljudi sa oboda isprazne materijalističke civilizacije, zaslepljene glupom i hladnom samodopadljivošću. Spisku sjajnih filmova svakako treba pridodati i niz kratkih art-haus filmova, Vendersovih umetničkih vizija s one strane industrije i stupidne komercijalizacije svega i svačega što se može iskoristiti, unovčiti i odbaciti. Duh nezavisnosti i prefinjenosti u njemu je svakako dobio jednog od najoriginalnijih predvodnika i umetnika. Ono što me je posebno fasciniralo (nešto sasvim lično, ali i globalno) jeste Vendersovo antologijsko ostvarenje i angažman u serijalu filmova posvećenih bluzu – bluzu kao muzici, poimanju života i lepoti samoj po sebi. Naime, reč je o jednom od sedam ostvarenja posvećenih ovom muzičkom pravcu – filmu Duša čoveka. Od početnih kadrova, gde svemirska letelica kasnih sedamdesetih uzleće sa Zemlje, odlazi u istraživačku misiju nepovratno, noseći sa sobom poruku čovečanstva nekoj od mogućih inteligentnih vrsta u kosmosu, u vidu gramofonske ploče sa zvučnim zapisima ljudske vrste, među kojima se nalazi zabeležena i jedna bluz numera, pa sve do završnih kadrova koji prate kraj životnih priča dvojice bluz velikana (J.B. Lenoira i Skip Jamesa), odvija se neverovatno topla životna priča o pravim, univerzalnim ljudskim vrednostima – s jedne strane, i o svetu bezdušnosti, gramzivosti i praznine, savremenih nezasitih moćnika – s druge strane. Preplitanje sjajne muzike i dirljivih životnih priča, vođenih veštom rediteljskom rukom rafiniranog reditelja, kulminiraju u kadrovima koji veličaju snagu proste, neiskvarene ljudske duše unutar kosmičke, majčinske kolevke. Univerzalna poruka o dobroti, empatiji i lepoti življenja poslata je u svet i mistični kosmički beskraj, uvijena u nestvarnost filmskih kadrova.

Godine 2000. Venders je u Los Anđelesu režirao tragikomičnu priču pevača irskog rok benda U2 – Bona Voksa. U filmu Hotel od milion dolara napravio je priču o prijateljstvu, izdaji i ogromnoj moći bezuslovne ljubavi, nagrađenu Srebrnim medvedom u Berlinu.

Kako je sedamdesetih godina prošlog veka stekao status jednog od vodećih reditelja novog nemačkog filma, tako je osamdesetih postao kultna figura svetske filmske scene. Svojim dugim, kontemplativnim kadrovima, obojenim melanholijom, snovima i lepotom umetničke vizije, obojio je svet filmske umetnosti čarobnim koloritom, dajući mu neviđen broj mogućnosti tumačenja i magiju neuhvatljivosti. Stvorio je autentični vendersovski filmski izraz, za sebe i sve one koji veruju u snagu umetničke lepote i njenu humanističku toplinu poruke. Nekoliko miliona svetlosnih godina daleko od nametnute komercijalizovane filmske industrije i njenih snova o zarađenim milijardama dolara i zaglupljivanju masa, Venders je postao jedan od retkih svetionika na pučini okeana tame i razarajućeg profitabilnog smeća modernog sveta.

Dobitnik je Zlatne palme na filmskom festivalu u Kanu 1984. godine za film Pariz, Teksas. Nagrađen je počasnim doktoratom na univerzitetu u Sorboni 1989, a 2005. godine dodeljeno mu je i priznanje Leopard časti na međunarodnom festivalu u Lokarnu.

 

Postoje stvari koje se ne mogu kupiti, oduzeti ili steći na neki perfidan ili brutalan način. Malo ih je, ali zato tako mnogo, neprocenjivo vrede.

Takođe, postoje i takvi, dragoceni ljudi, uglavnom gotovo neprimetni, na količinskom nivou statističke greške. Onih takvih koji su uspeli da izađu iz tame i anonimnosti još je manje, ali zato svetle i usmeravaju odabrane i hrabre, kao sjajni brilijanti u planinskom vencu otpada. Na putu ka lepoti prepoznaćete Vima Vendersa kao jednog od njih.

Related posts:

3 Comments For This Post

  1. Strahinja Says:

    Prethodnih dana sam imao dosta obaveza i nisam imao baš dovoljno vremena da se posvetim “kulturnoherojskim sadržajima”…

    Ipak, vidim novi tekst na svom omiljenom sajtu iz pera gospodina Uzelca…

    Budu li se ikada ovi eseji pojavili u formi knjige, pišem recenziju sigurno…

  2. Pink Frojd Says:

    Evo posle dužeg vremena, da se i ja javim na mom omiljenom sajtu. Apsolutno se slažem sa završetkom ovog sjajnog prikaza autora čije tekstove čitam s uživanjem na sajtu KH. Vim Venders je za mene, pre svega po atmosferi u njegovim filmovima, naročito ranijim – broj jedan. Bio i ostao. Od kad sam prvi put gledao “Do kraja sveta”, vendersovska magija za mene ne prestaje. A film “Pariz Texas” je jedan od onih koji vas zacementira za stolicu nakon poslednjeg kadra. Sećam se da sam se u toku gledanja pitao zašto je film tako razvučen, da bi onda usledilo finale filma i logičan odgovor – da bi efekat kraja imao jači intenzitet. Lepota “Lisabonske priče” se prosto otima opisu rečima. “Wings of Desire” – WOW – šta reći… Jedinstveni genije! I baš je dobro da postoje sajtovi kao što je ovaj, da nas na to podsete…

  3. Nikša Says:

    Očigledno je kod svih gužva u haotičnom decembru, pa niko ne stiže da čita i komentariše fenomenalan sadržaj ovog sajta. Biće i to, nema sumnje. Kvalitet je izuzetan. Sve pohvale od jednog profesora!:)

Ostavi komentar